Dijabetesno stopalo predstavlja skup mekotkivnih i koštano mišićnih promena koji se javljaju kao posledica dugogodišnje šećerne bolesti. Ne mora samo dugotrajni dijabet sa visokim šećerom u krvi izazvati promene na kostima, mišićima i nervima. I sasvim malo povišen šećer može izazvati promene na krvnim sudovima i nervima donjih ekstremiteta.
Danas se sve više uočava da tzv. sindrom „snižene glikozne tolerancije“, u narodu poznat kao stanje „granične šećerne bolesti“ takođe, u velikom procentu dovodi do promena na krvnim sudovima, nervima i kostima.
LEČENJE STOPALA SA PROMENAMA I "DOBROM CIRKULACIJOM"
Na stopalu dijabetičara mogu nastati promene u smislu rana, ragada (prskotina kože) i infekcija i pored uredno palpabilnih pulseva na stopalu, dakle, kada je dotok krvi na stopalu zadovoljavajući.
Zbog oštećenih nerava na stopalima i potkolenicama dolazi do promene u statici stopala, svodovi se spuštaju tako da se stopalo oslanja onim delom koje nije predviđeno za nošenje tereta. Zbog pomenutog. kao i zbog nestanka signalnog mehanizma bola zbog oštećenja senzitivnih nerava, dolazi do prskanja kože i do pojave zadebljanja kože u smislu postojanja klavusa („kurije oči“). Kroz prskotine i žuljeve dolazi do lakog ulaska brojnih bakterija i pojave infekcije. Ovakve promene predstavljaju veliki rizik za propagaciju infekcije dalje na stopalo i za razvoj gangrene i pored odličnog magistralnog protoka.
PREVENTIVA nastanka promena na stopalu najbolji je put za očuvanje donjih ekstremiteta:
- Svakodnevna nega stopala uz obaveznu inspekciju kože u pregibima, između prstiju i na peti. S obzirom na to da bolesnici često ne osećaju bol, postoje bezbolni ulkusi i rane, a neretko se na pregled vaskularnom hirurgu javljaju bolesnici sa opekotinama na stopalima.
- NIKAD ne grejati stopala – često se bolesnici žale na osećaj hladnoće na stopalima koji pokušavaju promeniti grejući stopala na radijatoru, u vreloj vodi ili termoforom. U najvećem broju slučajeva ovakvi «tretmani» se završavaju teškim i dubokim opekotinama koje vode razvoju gangrene.
- Prestanak pušenja i regulacija drugih faktora rizka (masnoća u krvi, hematološki poremećaju…). Prestanak pušenja i povećana aktivnost je od presudne važnosti u tretmanu promena na stopalima dijabetičara. Nastavak pušenja sigurno vodi u razvoj arterijske bolesti i rizik od pojave gangrene.
- Regulacija dijabeta – Potrebno je kontrolisati nivo šećera u krvi svakodnevno (portabilni uređaji za kontrolu glikemije) uz redovne (mesečne) kontrole nadležnog endokrinologa. Loše regulisan dijabet sa visokim i retko kontrolisanim dijabetom se u najvećem broju slučajeva završava amputacijom ekstremiteta kod svih bolesnika sa ranama i promenama na stopalu.
- Nega kože stopala hidratantnim i masnim kremama – s obzirom na to da je zbog dijabetesne neuropatije smanjena inervacija kožnih aparata zaduženih za održavanje elastičnosti i turgora kože, to vodi čestim prskanjima kože i razvoju ragada.
Ponekad preventiva nije dovoljna te je neophodna terapija od strane lekara. Tretman je uvek interdisciplinaran i u timu obično učestvuju endokrinolozi i vaskularni hirurzi.
Prva mera je metabolička korekcija dijabeta. Ovo često podrazumeva i prevođenje bolesnika na insulinsku terapiju.
Neophodno je lečenje neuropatskih promena adekvatnim medikamentima uz ishranu bogatu B vitaminima.
Kod dugotrajnih promena rezistentnih na gore, potrebno je davati pomenutu terapiju i lekove koji povećavaju protok krvi kroz tkiva i povećavaju tzv. nutritivni protok.
LEČENJE DIJABETIČARA SA ISHEMIJOM (NEDOSTATAK KRVI) NA STOPALU
Kod dijabetisa koji traje dugi niz godina, dolazi do razvoja promena na samim krvnim sudovima, prevashodno potkolenice ali i natkolenih krvnih sudova. Promene se javljaju i na aorti i na vratnim arterijama. Karakteristika ateromatoze kod dijabetičara je izrazita kalcifikacija i zahvaćenost pretežno potkolenih krvnih sudova.
Nakon pregleda od strane vaskularnog hirurga i neinvazivnih dijagnostičkih metoda sledi arteriografija. Arteriografija je invazivni pregled kojom prilikom se iglom i kateterom ulazi u arteriju i ubrizgava kontrastno sredstvo u lumen arterija uz istovremeno slikanje na poseban rentgenski film.
Izbor operativnog i neoperativnog lečenja danas je zaista veliki.
Za kratke kritične stenoze danas je metoda izbora PTA (perkutana angioplastika) metoda kojom se balon dilatatorom proširuje lumen arterije i omogućuje protok. Sada se nakon dilatacije ubacuje podržač (stent) koji održava dostignuti stepen dilatacije. Druga metoda je operativno premoštavanje zapušenog krvnog suda (bajpas procedura). Ova procedura se danas obavlja pomoću savremenih veštačkih krvnih sudova (vaskularne proteze) koji se ugrađuju u telo i kroz koje protiče krv ispod mesta zapušenja. Kod određenog oblika bolesti može se primenjivati i na poseban način pripremljena vena samog bolesnika. Na ovaj način dodatnim provodnicima krvi se zaobilazi mesto zapušenja i dovodi krv na potkolenicu i samo stopalo, te se stvaraju uslovi za zarastanje.
Na kraju treba istaći da i pored napretka dijagnostičko-terapijskih sredstava, koje su danas i dalje zaista moćne u tretmanu nastanka promena na stopalima, najvažnija je PREVENCIJA, odnosno NE DOZVOLITI da rana nastane. Ukoliko se to ipak desi i na stopalu dijabetičara se pojavi suva ili vlažna promena koja nekoliko dana ne zarasta, neophodno je ODMAH potražiti pomoć vaskularnog hirurga!
PRAKSA BOLNICE "PARKS DR DRAGI"
N.M. (73 godine), iz Bačkog Petrovca
Imam šećernu bolest već 10 godina, a poslednje tri godine se lečim insulinom. Na malom prstu desne noge postoji mala crna ranica koja ne zarasta dve nedelje. Verovatno sam se nažuljao na cipelu. Stalno osećam trnjenje i mravinjanje na stopalima i stopala su mi stalno hladna. Da li mi preti gangrena?
Trofična promena koju opisujete verovatno je nastala kao posledica tesne obuće, ali može nastati i kao posledica slabog dotoka krvi zbog zapušenja arterija. Neophodno je uraditi detaljan pregled krvnih sudova uz neinvazivne pretrage i potom će se sa sigurnošću znati da li je promena nastala samo zbog oštećenja nerava ili postoji i zapušenje arterija.
A.E. (37 godina), iz Vrbasa
Imam šećernu bolest 3 godine i lečim se tabletama. Šećer je dobro regulisan i ne prelazi 9 mmol/l. Pušim. Kada hodam stotinak metara uhvati me grč u desnom listu.
Kod Vas se verovatno radi o zapušenju krvnih sudova u desnoj nozi. Neophodno je da se javite vaskularnom hirurgu zbog pregleda i terapije!
I.I. (65 godina), iz Novog Sada
Na levoj potkolenici sa unutrašnje strane imam ranu koja godinama ne zarasta. Imam proširene vene. Za šećernu bolest znam dvadeset godina.
Rana koju opisujete je verovatno nastala zbog venske insuficiencije, ali je i postojanje šećerne bolesti znatno uticalo na dužinu trajanja lečenja. Nakon dijagnostike potrebno je proceniti u kolikoj meri su zahvaćene arterije potkolenice, a potom se odlučiti za oblik lečenja vena.