Zubobolja je bol koji se ne može nikako ignorisati. Taj bol je u najvećem broju slučajeva uporan i intenziva, te retko kad prolazi sam od sebe.
Kada se uz zubobolju pojavi upala koja se širi, otok ili temperatura, kao prvo rešenje odmah na pamet padne antibiotik.
Ipak, on nije garancija da će bol uminuti.
Uglavnom, terapija antibiotikom za zube dolazi tek nakon što stomatolog ukloni uzrok – očisti zub, isprazni gnoj ili otvori kanal i samo kada postoji znak da se infekcija širi.
U Srbiji se propisuje isključivo na recept.
U nastavku teksta objašnjavamo kada je antibiotik za zube zaista potreban, koji se najčešće koristi i zašto ga ne treba uzimati na svoju ruku.
Kada je antibiotik za zub neophodan?
Antibiotik pomaže kada bakterije iz zuba pređu u okolna tkiva i izazovu širenje infekcije. Obična zubobolja, bez otoka i temperature, nije razlog za antibiotik jer lek tada ne može da dopre do mesta problema.
U takvim slučajevima potrebno je lečenje kod stomatologa, ne terapija antibioticima.
Antibiotik je potreban ako se javi neki od sledećih simptoma:
U tim situacijama stomatolog uvodi antibiotik da bi zaustavio napredovanje infekcije i smanjio zapaljenje.
Najčešće se koristi amoksicilin, a kod jačih infekcija u kombinaciji sa metronidazolom. Ako je pacijent alergičan na penicilin, propisuje se klindamicin, ali uz pažljiv nadzor zbog mogućih nuspojava.
Kada su u pitanju pacijenti sa hroničnim bolestima, oslabljenim imunitetom ili trudnice, izbor leka je posebno važan.
Penicilinski antibiotici i cefalosporini smatraju se najsigurnijima u trudnoći, dok se metronidazol i klindamicin koriste samo kada je to neizbežno.
Bitno je znati da antibiotik ne rešava uzrok bola. On pomaže organizmu da kontroliše infekciju dok se ne obavi stomatološki zahvat.
Čak i kada bol prestane, zub mora da se leči – čišćenjem kanala, drenažom ili vađenjem.
Najčešći antibiotici za upalu zuba
U stomatologiji se koristi nekoliko antibiotika koji su se pokazali kao najefikasniji protiv bakterija koje izazivaju infekcije zuba i desni. Izbor leka zavisi od vrste bakterija, težine infekcije i opšteg zdravstvenog stanja osobe.
Amoksicilin je najčešći izbor. To je penicilinski antibiotik širokog spektra koji deluje na većinu bakterija prisutnih u usnoj duplji. Dobro se podnosi, a obično se uzima tri puta dnevno tokom pet do sedam dana. Ako se infekcija ne povuče, terapija se produžava ili menja.
U težim slučajevima, amoksicilin se kombinuje sa metronidazolom, koji posebno deluje na anaerobne bakterije – one koje napreduju bez prisustva kiseonika i koje često uzrokuju gnojne upale.
Za osobe koje ne mogu da koriste penicilin zbog alergije, najčešće rešenje je klindamicin. Ovaj antibiotik ima snažno dejstvo, ali zahteva pažljivo praćenje jer može da izazove probavne tegobe i poremećaj crevne flore. Zato se nikada ne uzima bez saveta lekara.
U određenim situacijama, kao što su jače upale nakon vađenja zuba ili infekcije koje se sporo povlače, stomatolog može propisati i druge antibiotike – na primer azitromicin ili cefuroksim.
Ovi lekovi se koriste kada postoji otpor bakterija na uobičajene antibiotike ili ako prethodna terapija nije dala rezultat.
Bez obzira na izbor, ključno je da se antibiotik uzima tačno onako kako je propisano.
Preskakanje doza ili prekidanje terapije čim bol popusti može dovesti do toga da se infekcija vrati i da bakterije sledeći put ne reaguju na terapiju, odnosno, da razviju otpornost.
Antibiotik nije zamena za lečenje zuba, već podrška organizmu dok stomatolog ne otkloni izvor problema.
Kako se koristi antibiotik za zubobolju?
Antibiotik za zubobolju deluje samo ako se uzima pravilno i dovoljno dugo. Terapija se najčešće sprovodi pet do sedam dana, u tačno određenim vremenskim razmacima.
Svaka propuštena doza smanjuje efekat leka i povećava rizik da bakterije postanu otporne. Zbog toga je važno da se terapija ispoštuje do kraja, čak i ako se bol smanji posle nekoliko dana.
Uz antibiotik se obično propisuju i lekovi protiv bolova, kao što su ibuprofen ili paracetamol. Oni ne utiču na bakterije, ali pomažu da se bol i upala drže pod kontrolom dok se infekcija ne smiri.
Alkohol, gazirani napici i cigarete mogu usporiti oporavak i trebalo bi ih izbegavati dok traje terapija.
Nuspojave su retke, ali moguće. Najčešće se javljaju mučnina, blaga dijareja ili osećaj nelagodnosti u stomaku.
U tom slučaju preporučuje se povećan unos tečnosti i lagana, ishrana bogata lako svarljivim namirnicama, supama i kuvanim povrćem.
Ako se pojavi osip, otok usana ili teško disanje, potrebno je odmah prekinuti lek i potražiti medicinsku pomoć.
Antibiotik ne treba samoinicijativno kombinovati sa drugim lekovima.
Neki lekovi, posebno oni za hronične bolesti, mogu menjati dejstvo antibiotika ili pojačati nuspojave.
Zbog toga je važno obavestiti stomatologa o svemu što se koristi – od redovnih terapija do dodataka ishrani.
Ako se tokom terapije stanje ne popravlja u roku od tri dana, potrebno je ponovo posetiti stomatologa. Možda je potrebno promeniti lek ili izvršiti dodatnu intervenciju.
Da li je potreban recept za antibiotik?
Antibiotici koji se koriste za lečenje zubnih infekcija u Srbiji spadaju u grupu lekova koji se izdaju isključivo na recept. To znači da ih nije moguće legalno kupiti bez prethodnog pregleda i preporuke stomatologa ili lekara.
Ova pravila postoje jer nepravilno uzimanje antibiotika može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući i komplikacije koje mogu zahtevati hospitalizaciju.
Ako bol postoji, a nema znakova širenja zapaljenja, antibiotik neće pomoći. U takvim situacijama neophodan je stomatološki pregled i lečenje uz upotrebu analgetika.
Bez recepta se mogu nabaviti samo sredstva za ublažavanje bola i antiseptičke tečnosti za ispiranje usta, ali ne i antibiotici. Apoteke u Srbiji su dužne da poštuju propis i ne izdaju antibiotike bez validnog recepta, jer svaka samostalna upotreba može ugroziti zdravlje.
Važno je da se pri prvim znacima otoka, povišene temperature ili bolova koji se pogoršavaju, odmah zakaže pregled.
U situacijama kada se problem javi tokom noći ili vikendom, preporučuje se da se bol ublaži kombinacijom hladnih obloga i lekova protiv bolova koji se mogu kupiti bez recepta.
Treba izbegavati grejanje obraza ili pokušaje da sami „izvučete“ gnoj, jer to može pogoršati stanje.
Šta raditi kada antibiotik ne pomaže?
Ako se posle nekoliko dana uzimanja antibiotika bol ne smanji ili se otok poveća, to znači da izvor infekcije nije uklonjen. Antibiotik može privremeno ublažiti simptome, ali bez saniranja uzroka, infekcija će se vratiti.
U tom slučaju potrebno je odmah otići kod stomatologa da proceni stanje i preduzme sledeći korak.
Stomatolog može odlučiti o promeni vrste antibiotika, produženju terapije ili se opredeliti da uradi intervenciju kojom će odstraniti gnoj. Najčešće je reč o otvaranju zuba, čišćenju kanala ili vađenju zuba ako ga nije moguće spasiti.
Nakon što se ukloni izvor infekcije, oporavak ide brzo i antibiotik postaje samo podrška, ne glavni lek.
Ako se posle nekoliko dana i dalje javlja temperatura, izražen bol pri otvaranju usta ili otok koji se širi na vrat, potrebno je odmah potražiti pomoć u dežurnoj stomatološkoj službi. Ovi znaci mogu ukazivati na širenje infekcije van vilice, što zahteva hitnu reakciju.
Važno je ne povećavati dozu leka samostalno ili menjati ga bez saveta lekara. Svaki antibiotik ima tačno određen način delovanja, i pogrešan izbor može usporiti lečenje, ali i izazvati druge posledice po zdravlje.
Kako sprečiti ponovnu infekciju zuba?
Odgovorna upotreba antibiotika i zdravlje zuba
View this post on Instagram
Antibiotik za upalu zuba ima značajnu ulogu u lečenju infekcija, ali samo kada se primeni u pravo vreme i uz nadzor stručnjaka.
Nelečena infekcija zuba može dovesti do širenja bakterija u krvotok, što u retkim slučajevima može izazvati ozbiljne komplikacije poput sinusitisa ili infekcije kosti vilice. Zato je važno reagovati čim osetitie simptome, otići kod stomatologa čim pre i ne lečiti se na svoju ruku.
Antibiotska terapija ima svoju svrhu, ali ni jedan ne može zameniti pregled i tretman kod stomatologa.
Redovne kontrole, dobra higijena i uravnotežena ishrana najbolji su način da se izbegnu upale i potreba za terapijom antibioticima.