Lišaj na koži je opšti naziv za grupu gljivičnih infekcija kože poznatih kao dermatofitoze ili tineje.
Ove infekcije spadaju među najčešće kožne bolesti širom sveta i mogu zahvatiti kožu, kosu i nokte.
- Peškiri
- Odeća
- Obuća
- Sportska oprema
Posebnu zabrinutost u poslednje vreme izaziva pojava novih sojeva gljivica, poput Trichophyton indotineae, koji pokazuju povećanu otpornost na standardne terapije.
Zbog toga je pravovremeno prepoznavanje i adekvatno lečenje lišajeva na koži od ključnog značaja.
Šta je lišaj na koži i kako nastaje
Lišaj na koži je površinska gljivična infekcija koja zahvata kožu, kosu ili nokte i nastaje usled prisustva dermatofitnih gljivica u slojevima tela bogatim keratinom.
Keratin ima ključnu ulogu u strukturi kože, vlasi i noktiju, a dermatofitne gljivice ga koriste kao osnovni izvor energije i rasta.
Nakon što dospeju na kožu, gljivice se mogu zadržati bez izraženih simptoma određeni vremenski period, posebno kod osoba sa očuvanom kožnom barijerom i stabilnim imunim odgovorom.
Aktivacija infekcije započinje kada se naruši prirodna zaštita kože. Povećana vlažnost, znojenje i dugotrajno izlaganje toploti stvaraju uslove koji pogoduju razmnožavanju gljivica.
Sitne povrede kože, ogrebotine ili iritacije dodatno olakšavaju njihov prodor i kolonizaciju. Kao odgovor organizma dolazi do zapaljenskog procesa, koji se klinički ispoljava crvenilom, svrabom, perutanjem i zadebljanjem zahvaćenih delova kože. Imuni sistem ima značajnu ulogu u kontroli i ograničavanju širenja infekcije.
Oslabljena odbrana organizma, prisustvo hroničnih bolesti, dugotrajan stres ili primena određenih lekova mogu doprineti bržem razvoju lišaja i izraženijim simptomima.
Dermatofitne gljivice naročito dobro opstaju u toplim i vlažnim sredinama, zbog čega se infekcija često širi u:
- zajedničkim tuševima
- svlačionicama
- teretanama
- bazenima
Učestalija pojava lišaja primećuje se kod dece, sportista i osoba sa oslabljenim imunitetom, ali infekcija može zahvatiti ljude svih životnih dobi.
Uzroci lišaja na koži
Uzročnici lišaja su dermatofitne gljivice koje pripadaju rodovima:
- Trichophyton
- Microsporum
- Epidermophyton
Svaki od navedenih rodova ima izraženu sklonost ka određenim delovima tela, što utiče na mesto pojave i klinički izgled kožnih promena.
Prenos infekcije najčešće nastaje direktnim kontaktom sa kožom zaražene osobe.
Kontakt sa zaraženim životinjama, posebno mačkama i psima, predstavlja čest izvor zaraze, iako kod njih simptomi mogu biti slabo izraženi ili potpuno odsutni.
Indirektan prenos je takođe čest i podrazumeva upotrebu predmeta kontaminiranih gljivicama, među kojima su peškiri, odeća, obuća, posteljina i sportska oprema.
Razvoj lišaja je olakšan prisustvom određenih faktora rizika:
- boravak u toploj i vlažnoj klimi
- nošenje tesne i neprozračne odeće
- deljenje peškira, obuće i sportske opreme
- neadekvatna ili neredovna higijena
- oslabljen imunitet usled bolesti, stresa ili terapije
Istovremeno delovanje više navedenih faktora značajno povećava mogućnost nastanka infekcije i njenog širenja, naročito ukoliko se ne sprovode odgovarajuće preventivne mere.
Vrste lišaja?
Lišaj se može javiti na različitim regijama tela, a naziv i klinička slika pojedinih oblika zavise od mesta zahvaćenosti i tipa dermatofitne gljivice.
Različite lokalizacije infekcije dovode do specifičnih simptoma i toka bolesti, što ima značaj za izbor terapije i trajanje lečenja:
| Vrsta lišaja na koži | Lokalizacija | Glavne karakteristike |
| Tinea corporis | Trup i ekstremiteti | Kružne ili ovalne promene, crvene ivice, bleđi centar, svrab |
| Tinea capitis | Vlasište | Lomljenje dlake, proređena ili izgubljena kosa, perutanje |
| Tinea pedis | Stopala | Ljuštenje, crvenilo, svrab, pucanje kože |
| Tinea cruris | Prepone | Crvene, jasno ograničene promene, jak svrab |
| Tinea unguium | Nokti | Zadebljanje, promena boje, deformacija nokta |
| Tinea faciei / barbae | Lice i brada | Crvenilo, perutanje, upala, lomljenje dlaka |
Svaki oblik ima specifične kliničke karakteristike, dok zajednički gljivični uzrok i potreba za adekvatnim lečenjem ostaju prisutni kod svih tipova infekcije.
Simptomi
Klinička slika lišaja zavisi od zahvaćenog područja, tipa gljivice i opšteg stanja organizma, ali se u većini slučajeva ispoljava karakterističnim promenama na koži.
Najčešći simptomi uključuju crvenilo, svrab i osećaj peckanja, koji mogu biti blagog do izraženog intenziteta.
Svrab je često prisutan tokom dužeg perioda i može se pojačavati tokom znojenja ili u toplim uslovima.
Kožne promene najčešće imaju prstenast izgled sa jasno ograničenim ivicama koje su crvenije i izraženije u odnosu na centralni deo promene.
Središnji deo zahvaćene regije može biti bleđi, suvlji ili blago perutav. Kod pojedinih osoba promene se šire postepeno i zahvataju veće površine kože ukoliko se infekcija ne leči na vreme.
Napredovanjem infekcije dolazi do pojačanog ljuštenja kože, pojave sitnih plikova ispunjenih tečnošću i pucanja površinskog sloja kože.
Ove promene mogu izazvati osećaj zatezanja, nelagodnost ili bol, naročito u regijama koje su izložene trenju.
Infekcije vlasišta dovode do lomljenja dlake, pojave ćelavih pečata i opadanja kose, dok kod težih oblika može doći i do upalne reakcije kože glave.
Promene na noktima uključuju postepeno zadebljanje, promenu boje u žućkaste ili beličaste nijanse, deformaciju i povećanu krhkost nokatne ploče.
Dijagnoza
Postavljanje dijagnoze lišaja zasniva se na dermatološkom pregledu i pažljivoj proceni izgleda kožnih, kosmatih ili noktiju zahvaćenih promena.
Vizuelni pregled često omogućava sumnju na gljivičnu infekciju, naročito kada su promene tipične po obliku i rasporedu.
Potvrda dijagnoze se u velikom broju slučajeva postiže mikroskopskim pregledom uzorka kože, kose ili noktiju.
Uzorak se dobija struganjem zahvaćenog područja i omogućava direktan uvid u prisustvo gljivičnih elemenata.
Ovakav pregled pomaže u razlikovanju lišaja od drugih kožnih oboljenja slične kliničke slike.
Kultura gljivica se primenjuje u situacijama kada je potrebna precizna identifikacija uzročnika, posebno kod infekcija koje ne reaguju na standardnu terapiju ili imaju neuobičajen tok.
Woodova lampa može se koristiti kao dopunsko dijagnostičko sredstvo za lakše uočavanje određenih tipova lišaja, naročito kod promena na vlasištu.
Kako izlečiti lišaj na koži?
Izbor terapije kod lišaja na koži zavisi od lokalizacije infekcije, njenog trajanja, proširenosti i jačine kliničkih simptoma.
Blaži oblici bolesti se uspešno saniraju lokalnom primenom antifungalnih preparata u vidu:
- krema
- gelova
- prirodne masti
- rastvora
Među najčešće korišćenim preparatima nalaze se klotrimazol, mikonazol i terbinafin, koji deluju direktno na gljivice i sprečavaju njihovo dalje razmnožavanje.
Teži, dugotrajni ili prošireni oblici infekcije, kao i promene koje zahvataju kosu i nokte, zahtevaju primenu sistemske terapije oralnim antifungalnim lekovima poput itrakonazola ili flukonazola.
Ovakav vid lečenja omogućava delovanje leka iznutra i efikasniju kontrolu infekcije.
Terapija kožnih promena obično traje između 2 i 6 nedelja, dok lečenje infekcija noktiju može trajati i do 12 meseci, uz redovno praćenje efekata terapije. Istovremeno lečenje svih zaraženih članova domaćinstva ima važnu ulogu u sprečavanju ponovne pojave infekcije.
Redovno pranje i dezinfekcija odeće, posteljine, peškira i ličnih predmeta dodatno smanjuju rizik od širenja gljivica i ponovne zaraze.
Zaključak
Lišaj na koži je česta, ali izlečiva gljivična infekcija ukoliko se otkrije na vreme i pravilno leči.
Iako najčešće ne predstavlja ozbiljnu zdravstvenu pretnju, može biti uporan i sklon vraćanju ukoliko se terapija ne sprovede do kraja.
Pojava novih sojeva, poput Trichophyton indotineae, zahteva veću pažnju u dijagnostici i izboru terapije.
Pravovremena dijagnoza, dosledno lečenje i poštovanje higijenskih mera ključni su za uspešno izlečenje i sprečavanje širenja infekcije.
Emilija je psiholog sa iskustvom u radu sa decom, mladima i odraslima. Strastvena je u pružanju praktičnih saveta za mentalno zdravlje i kvalitetniji život.