Tokom grejne sezone više vremena provodimo u zatvorenom prostoru. Prozori su češće zatvoreni, grejanje radi duže, a vazduh se sporije menja. Zbog toga se u prostorijama lakše zadržavaju vlaga, prašina i različiti mirisi.
Kvalitet vazduha u domu tada postaje važan deo svakodnevnog komfora. Nije dovoljno da prostor bude samo topao. Važni su i redovno provetravanje, odgovarajući nivo vlage i dobra razmena vazduha.
Tokom hladnih meseci više pažnje često posvećujemo i navikama koje mogu pomoći da se ojača imunitet, a prijatan i dobro provetren prostor deo je svakodnevne brige o domu.
Šta se dešava sa vazduhom kada počne grejna sezona?
Kada zahladi, prozore otvaramo ređe kako bismo zadržali toplotu. Istovremeno, kuvanje, tuširanje i sušenje veša povećavaju količinu vlage u prostoru. Mirisi, prašina i druge sitne čestice takođe mogu duže da ostanu u vazduhu.
Ako nema dovoljno razmene vazduha, prostor može delovati zagušljivo. Na prozorima se može pojaviti kondenzacija, a višak vlage može se duže zadržavati u pojedinim delovima doma. To je posebno često u kuhinji, kupatilu i prostorijama u kojima se provodi mnogo vremena.
Zbog toga vazduh u domu tokom grejne sezone zahteva malo više pažnje. Redovno provetravanje i dobra ventilacija pomažu da se ustajali vazduh zameni svežim, a višak vlage i mirisi brže uklone.
Vlaga, prašina i grejanje ne utiču na vazduh na isti način
| Problem u domu | Šta ga najčešće pojačava | Moguće posledice | Šta prvo proveriti |
| Višak vlage | Tuširanje, kuvanje, sušenje veša, slaba ventilacija | Kondenzacija i uslovi pogodni za razvoj buđi | Vlažnost i mesta na kojima se voda zadržava |
| Buđ | Dugotrajno vlažne površine i curenje vode | Respiratorne i alergijske tegobe kod osetljivih osoba | Uzrok vlage, ne samo vidljivu mrlju |
| Prašina i alergeni | Neredovno čišćenje, tekstil, zaprljani filteri | Iritacija i pogoršanje alergijskih simptoma | Filtere, radijatore, tepihe i teško dostupne površine |
| Produkti sagorevanja | Peći, kamini i uređaji koji ne rade pravilno | Od iritacije do ozbiljnog trovanja ugljen-monoksidom | Ispravnost uređaja, dimnjaka i ventilacije |
Kontrola izvora zagađenja, odgovarajuća ventilacija i filtracija predstavljaju tri osnovna načina za poboljšanje vazduha u zatvorenom prostoru.
Kako poboljšati kvalitet vazduha u domu tokom grejne sezone?
Nekoliko jednostavnih navika može pomoći da prostor ostane prijatan i tokom zime. Najvažnije su sledeće:
- Pratite vlagu i kondenzaciju
- Provetravajte kratko i redovno
- Ne pregrevajte prostorije
- Smanjite izvore prašine i drugih čestica
Pratite vlagu i kondenzaciju, a ne samo temperaturu
Orošavanje prozora samo po sebi ne znači da je vazduh u domu opasan, ali učestala kondenzacija govori da se na hladnim površinama redovno stvara višak vlage. Ako se to ponavlja iz dana u dan, posebno u uglovima, oko prozora ili iza nameštaja, vredi proveriti odakle vlaga dolazi i koliko brzo napušta prostor.
Američka agencija za zaštitu životne sredine kao praktičan okvir navodi relativnu vlažnost između 30 i 50 odsto, dok se dugotrajna vlažnost iznad tog raspona povezuje sa većom verovatnoćom nastanka problema sa buđi i drugim biološkim zagađivačima.
Dobra ventilacija može pomoći da se višak vlage lakše ukloni i da kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru ostane bolji. Rešenja kompanije SHV System omogućavaju kontrolisanu razmenu vazduha, što može biti korisno kada su prozori tokom zime češće zatvoreni. Ako se vlaga stalno vraća, nije dovoljno samo obrisati staklo ili zid. Važno je proveriti i zbog čega se ona zadržava.
Ako su zidovi već vlažni ili se pojavila buđ, potrebno je rešavati uzrok problema, poput curenja, kondenzacije ili nedovoljne ventilacije. SZO upravo sprečavanje dugotrajne vlage i razvoja mikroorganizama navodi kao najvažniju meru zaštite zdravlja u takvim prostorima.
Provetravajte redovno, ali obratite pažnju i na vazduh napolju
Tokom zime nema potrebe da prozor satima stoji odškrinut. Kraća, intenzivnija razmena vazduha praktičnija je jer omogućava da se vazduh zameni bez dugotrajnog hlađenja zidova i nameštaja.
Posebno provetrite nakon:
- tuširanja;
- kuvanja;
- sušenja veša;
- čišćenja koje podiže dosta prašine;
- dužeg boravka više ljudi u istoj prostoriji.
Ipak, otvoren prozor nije uvek najbolje rešenje u istom trenutku. Kada je spoljašnji vazduh jako zagađen, zajedno sa svežim vazduhom u prostor mogu da uđu i dodatne čestice. EPA zato preporučuje prirodno provetravanje kada vremenski uslovi i kvalitet spoljnog vazduha to dozvoljavaju.
U Srbiji trenutne podatke za PM₁₀, PM₂.₅, azot-dioksid, sumpor-dioksid i ozon možete proveriti preko državnog indeksa kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine. Prikazane satne vrednosti su preliminarne, odnosno neverifikovane, ali mogu biti praktična orijentacija pri odluci kada provetriti prostor.
Prašina tokom zime nije samo pitanje urednosti
Topao vazduh koji kruži oko radijatora i drugih grejnih tela može pokrenuti prašinu koja se nalazi na površinama. U kućnoj prašini mogu biti prisutni različiti biološki materijali, uključujući grinje, životinjske alergene i čestice buđi, pa je njeno redovno uklanjanje posebno važno za osobe sklone alergijama i astmi.
Najviše pažnje obratite na radijatore, ventilacione otvore, filtere klima-uređaja, tepihe i tekstilne površine. Vlažna krpa može pomoći da se prašina ukloni bez nepotrebnog podizanja u vazduh, dok se filteri uređaja čiste ili menjaju prema uputstvu proizvođača.
Ako se tokom zime pojavi kašalj, nemojte automatski pretpostaviti da ga izaziva vazduh u stanu. Respiratorne infekcije i brojna druga stanja mogu izazvati slične simptome, a posebno treba razlikovati nadražajni od produktivnog kašlja kod odraslih, kod kojeg je prisutan sekret.
Poseban oprez ako se grejete na uređaje koji sagorevaju gorivo
Peći na drva, kamini, gasni uređaji i druga oprema koja sagoreva gorivo zahtevaju pravilnu instalaciju, ventilaciju i održavanje. Pri sagorevanju mogu nastajati ugljen-monoksid, azot-dioksid i sitne čestice, naročito ako uređaj ne radi pravilno ili dimni gasovi ne odlaze tamo gde bi trebalo.
Ugljen-monoksid je posebno opasan zato što ga ne možete videti ni namirisati. EPA među mogućim simptomima trovanja navodi:
- glavobolju,
- vrtoglavicu,
- mučninu,
- slabost,
- otežano disanje,
- konfuziju.
Ako više članova domaćinstva istovremeno dobije takve simptome dok boravi u kući, naročito ako se stanje poboljšava po izlasku napolje, ne čekajte da problem prođe sam. Izađite na svež vazduh i potražite medicinsku pomoć. Uređaj za sagorevanje i dimovodne kanale zatim treba da pregleda kvalifikovana osoba.
Ko treba posebno da obrati pažnju na vazduh u domu?
Loš kvalitet vazduha ne deluje isto na svakoga. Deca, starije osobe i ljudi koji već imaju respiratorna ili druga hronična oboljenja mogu biti osetljiviji na određene zagađivače u zatvorenom prostoru. EPA takođe navodi da trudnice i osobe sa postojećim zdravstvenim problemima mogu biti ranjivije na pojedine biološke zagađivače.
Poseban oprez ima smisla kod osoba koje imaju:
- astmu;
- izražene alergije;
- hronične bolesti pluća;
- srčana oboljenja;
- česte tegobe koje se pogoršavaju tokom boravka u određenoj prostoriji.
Važan trag može biti i obrazac simptoma. Ako se kašalj, peckanje očiju ili glavobolja redovno javljaju kod kuće, a smanjuju nakon nekoliko sati van tog prostora, vredi proveriti uslove u domu. To samo po sebi ne postavlja dijagnozu, ali lekaru može biti važna informacija prilikom procene uzroka tegoba.
Na kraju
Topao stan nije nužno i zdraviji stan. Tokom zime mnogo više znači održavati razumnu vlagu, uklanjati izvore prašine, pravilno provetravati i voditi računa o uređajima koji sagorevaju gorivo.
Kondenzacija koja se stalno vraća, vidljiva buđ, pogoršanje astme ili ponavljane tegobe koje se javljaju samo u određenom prostoru nisu stvari koje treba rešavati samo mirisima, osveživačima vazduha ili brisanjem prozora. Prvo treba pronaći izvor problema. Kada vazduh u domu posmatrate kao deo svakodnevne brige o zdravlju, grejna sezona postaje mnogo lakša za kontrolu.
